недеља, 03. јан 2021, 14:00
Манастир Трескавац
Гошћа Ризнице је проф. др Светлана Смолчић Макуљевић, историчарка уметности, декан Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета-Метрополитан
„У изучавању историје манастира Трескавца, поред материјалних остатака, какви су архитектура и сликарство, кључни извор представљају трескавачке повеље краља Душана. Премда је њихова аутентичност у више махова оспоравана, трескавачке повеље краља Душана несумљиво су драгоцен извор у изучавању историје, статуса и организације трескавачког манастира као и култа Богородице Трескавачке.
Драгоцени подаци који пружају ови средњовековни писани документи неопходни су како у разумевању статуса манастира у оквирима српске државе краља Душана, тако и за период који је претходио Душановом освајању Прилепа...
Манастир Трескавац смештен је у подножју најдоминантнијег врха Пелагонијске долине, Златоврха (1422 метара надморске висине), и крајњих обронака планинског венца Бабуна, у непосредној близини Прилепа, на удаљености од око седам километара од града у правцу северозапада... Од Артемидиног храма до храма чудотворне Богородице Трескавачке. Култно место, на локацији коју заузима манастир, потиче још од античког периода.
У непосредној околини манастира Трескавца, на платоу испод Златоврха, јужно од манастира, као и уз источну страну-уз саме манастирске зидове, сачувани су гробови у стени и различита места за сахрањивање (некропола Гумење), из периода IV-III века пре нове ере, па све до IV-V века нове ере. Јединствени гробови у стени, карактеристични за околину Прилепа"... (Из монографије-Манастир Трескавац Светлане Смолчић Макуљевић).
Гошћа овонедељне Ризнице је историчарка уметности проф. др Светлана Смолчић Макуљевић, декан Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета-Метрополитан, аутор обимне монографије, и на Београдском сајму књига 2019. награђене као најбоља монографија из области историје уметности, „Манастир Трескавац".
Аутор и водитељ: Душанка Зековић.
Коментари