недеља, 06. дец 2020, 14:00
Историјска географија од 6. до половине 16. века
Гост емисије је проф. др Синиша Мишић, Филозофски факултет у Београду, Одељење историје, шеф Катедре за историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком.
„Према подацима које износи Константин Порфирогенит у Спису о народима, Срби живе у Паганији, од Цетине до Неретве, а од Неретве до Дубровника живе Захумљани, који су такође Срби. А Срби су и Травуњани и Конављани који живе на простору између Дубровника и Котора. Јужније од њих, па према кастелима Драча (Бар, Улцињ, Љеш) налазе се Дукљани за које се изричито не каже да су Срби. Дукља, Травунија, Конавли и Захумље граничили су се на планинским странама са Србијом, у којој свакако живе Срби. Босна је у то доба (10. век) улазила у састав Србије, али је већ била позната по свом имену. Из излагања цара-писца, уочљива је регионална подвојеност, али и припадност српском народу, који, посматран као целина, заиста држи и насељава знатан део Балкана. Кроз формирање насеља и најранијих држава, на овим просторима се учвршћивала српска власт", записује наш данашњи саговорник.
Гост овонедељне Ризнице је професор др Синиша Мишић са Филозофског факултета у Београду, Одељење за историју, шеф Катедре за Историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком.
Aутор и водитељ емисије је Душанка Зековић.
Коментари