Савска падина: Трагови урбаног развоја Београда (19. и 20. век)

„Савска падина на десној обали Саве са залеђем представљала је један од најбитнијих делова Београда у модерној историји након добијања аутономије у првој половини 19. века... Простор савског приобаља припада ширем појасу Савске падине: она се протеже до Калемегдана, београдског „гребена" (Кнез Михаилове улице), Теразијског платоа и улице Немањине и Кнеза Милоша. Савском падином се може сматрати целокупни простор који се спушта са „гребена" ка Сави, супротно од дунавске стране која се спушта ка Дунаву. Често се приобални део Савске падине, ипак, изједначава и са Савамалом, која чини само историјски део тог простора: горњи део данашње Улице Гаврила Принципа. Савско приобаље покрива простор од ушћа Саве у Дунав до краја Баре Венеције и обале Железничког моста. У времену које претходи међуратном (1918-1941) и послератном периоду (након 1945) савско приобаље и падина су представљали један од најважнијих делова града." (Из књиге „Савска падина: Трагови урбаног развоја Београда (19. и 20. век)" Хариса Дајча).

У овонедељној Ризници говоримо о Савској падини,која је у модерној историји Београда, након добијања аутономије, у првој половини 19. века, представљала нови центар града, убрзаног развоја, да би временом и у новим околностима, после Првог светског рата, полако стагнирала, до коначне деградације крајем 20. века, али, и о њеном поновном оживљавању у другој деценији 21.века.

Гост емисије је историчар др Харис Дајч, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду, аутор монографије „Савска падина: Трагови урбаног развоја Београда (19. и 20. век).

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.