Божидар Мандић - педесет година стваралаштва

Хепенингом „Прогоњена уметност" који је одржан 24. октобра у Парку скулптура испред Музеја савремене уметности у Београду, концептуални уметник Божидар Мандић је обележио педесет година стваралаштва. Под слоганом природа уметности, хепенениг је био подељен на: Децентрирана белина, Умрежавање, Премештање воде, Политика невиности и Уметност цепања дрвета, и био је конципиран као омаж Ђорђу Марковићу Кодеру, Љубомиру Мицићу, Љубиши Јоцићу и Владану Радовановићу.

Често оспораван, Божидар Мандић ипак представља јединствену уметничку појаву у нашој култури и припада оној групи стваралаца који су спојили уметност и живот у јединство постојања. Иако без формалног уметничког образовања, Божидар Мандић се почетком седамдесетих година прикључује тадашњој авангардној новосадској сцени која се окупљала око Трибине младих, када организује и своју прву изложбу „Једно вече звано вече". Са Владимиром Мандићем, 1970. основао је уметничку групу Смрдљиви Бил и компанија, која убрзо покреће рад властите Ликовне академије у шупи. Учествује на групним хепенинзима и перформансима новосадског концептуалног круга. После напуштања уметничке праксе, од средине 1972, живи у градској комуни Интима у Теслиној улици у Новом Саду, у којој су између осталих били и Мирослав Мандић, Слободан Тишма, Владимир Копицл, Пеђа Вранешевић, Ласло Керекеш, Мирко Радојичић, Славко Богдановић, као и проширени круг уметника/пријатеља авангардног сензибилитета, попут Дејана и Богданке Познановић, Желимира Жилника, Ота Толнаија, Тибора Варадија, Јудите Шалго, Вујице Решина Туцића...

Маја месеца 1977. Мандић је основао еколошку комуну „Породица бистрих потока" у засеоку Брезовица, испод планине Рудник, као својеврсну еколошку, слободну и уметничку комуну у коју су сви креативни појединци добродошли. „Породица бистрих потока" од 2002. године организује Фестивал алтернативног позоришта ШУМЕС (Шумски сусрети), а од 1993. године додељују и Награду Породице бистрих потока, интелектуалцима који се боре за природу.

Мандић је објавио 25 књига (поезије, есеја, лирских записа, прича и романа). Реализовао двадесетак самосталних изложби и режирао исто толико позоришних представа.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.