In memoriam: Зоран Гаврић

Почетком недеље објављено је да је преминуо др Зоран Гаврић, цењени историчар уметности, дугогодишњи директор Музеја савремене уметности у Београду, професор на Факултету примењених уметности, Факултету драмских уметности у Београду и на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, Председник ДИУС-а, приређивач, преводилац и издавач неколико значајних књига из области историје уметности.

Зоран Гаврић је дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1977. године на Одељењу за историју уметности. У Музеју савремене уметности запослио се 1981. године као кустос Одељења за документацију и већ 1984. постао је шеф Одељења уметничких збирки и изложби. У периоду од маја 1986. до јануара 1993. изузетно успешно је обављао фукцију управника Музеја. За време његовог руковођења Музејом, организоване су по две ретроспективне изложбе домаћих уметника годишње као и значајне изложбе страних аутора. Он је као управник МСУ организовао и прве ретроспективне изложбе српских уметника у иностранству, попут Саве Шумановића у Минхену или Милене Павловић Барили у Парми, а покренуо је и едиције стручних публикација: Теорија уметности, Поетике српских уметника XX века, и Српски уметнички критичари.

Гаврић је од студентских дана објављивао текстове из теорије и науке о уметности, као и преводе стручних текстова са немачког и енглеског језика. Његове текстове карактерисала је велика ерудиција и беспрекорно познавање теорије, и представљали су врхунске домете српске и југословенске историје уметности. У другој половини деведесетих публиковао је неколико изузетно значајних књига из области историје и теорије уметности, попут: Доналд Б. Куспит: избор текстова, 1985; Marcel Duchamp, 1995; Erwin Panofsky, Idea, 1996; Joseph Beuys - живот и дело, 2001; Wilhelm Worringer: Студије о уметности XX века, 2003.

Зоран Гаврић је предавао на Факултету примењених уметности, а као професор по позиву на Факултету драмских уметности у Београду, као и на Факултету ликовних умјетности Универзитета Црне Горе на Цетињу. Добитник је награде „Лазар Трифуновић" 2005. године.

Данашње издање Знакова посвећено је овом изузетном историчару уметности.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.