Јелена Ердељан

Током историје цивилизације сврха слике/представе се мењала у зависности од разнородних околности. Ханс Белтинг, немачки историчар и теоретичар уметности, у свом капиталном делу "Слика и култ" указује да епохи уметности, када се слика третира као самосвојно ументичко дело, претходи ера слике, када је она доживљавана као део култа, и закључује да схватање друге није могуће без разумевања прве.

Белтингов истраживачки и теоријски опус обухвата уметност и средњег века и ренесансе као и савремену уметност и теорију слике. Због тога "Слика и култ", иако представља капитално дело новије медиевалистике, како је то у рецензији записала проф др Даница Поповић, истовремено је и изузетно дело теорије визуелне уметности уопште.

У овој књизи Ханс Белтинг разматра природу, смисао и функцију слике као предмета култа, у временском распону од касне антике до раздобља реформације. На основу импозантног узорка, који обухвата уметничка дела читавог хришћанског света, Белтинг средњовековне "побожне представе" сагледава мултидисциплинарно, у контексту историјских и друштвених околности, теолошких постулата и религиозног менталитета епохе. Књига битно доприноси разумевању феномена средњовековне слике/представе, која није била само уметничко дело, већ превасходно манифестација религијских осећања и тежњи. У том смислу, Белтинг посебну пажњу поклања иконама са Истока указујући да је већ у 11. веку у Византији постојала филозофска естетика слике, какву је Запад развио тек у епохи Ренесансе, одакле по многим теоретичарима почиње период уметности који називамо Модерном.

Гост емисије биће др Јелена Ердељан, професор на групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.