субота, 06. јун 2020, 17:00
Сукоб двеју краљица
Сезона директних преноса из Метрополитена, која је отказана због пандемије, требало је да буде окончана 9. маја опером Марија Стјуарт Гаетана Доницетија.
Ипак, у суботу, 6. јуна, од 17 сати, на таласима Радио Београда 2 можете пратити снимак ове опере који је забележен на сцени Метрополитена 19. јануара 2013. године.
Премијера овог дела заснованог на драми Фридриха Шилера о Марији, краљици Шкота, и њеној политичкој и личној ривалки, енглеској краљици Елизабети I, одржана је 1835. године у Скали у Милану. Од тог тренутка, упркос свом бриљантном музичком и позоришном дејству, опера је имала проблематичан пут до сцене и тек је недавно постала део сталног репертоара. Поменуте страшне ривалке персонификују различита схватања монархије која су била крајње конфликтна у том историјском тренутку. Сама оперска драма је у том смислу верна историји, за разлику од неких додатих елемената ‒ као, на пример, сусрет двеју краљица и рођака који се заправо никада није догодио.
Доницети је очигледно био веома инспирисан овим узбудљивим личностима и, као велики мајстор белканта, уобличио је њихове улоге дугим, прелепим легато мелодијским линијама, течним виртуозним пасажима и грандиозним декламацијама. Иначе је био невероватно плодан композитор, упркос томе што је живео свега педесетак година. Компоновао је више од 60 опера, поред оркестарских и камерних дела. Ђузепе Бардари, који је такође кратко поживео, имао је само 17 година када се ‒ захваљујући својој репутацији одличног студента ‒ препоручио Доницетију као писац либрета.
Радња опере одвија се у XVI веку, на двору краљице Елизабете у Лондону и у замку Фодерингеј у централној Енглеској, где је Марија била заточена. Пре него што је погубљена, 1587, провела је ту 18 година.
И поред све лепоте оркестрације, опера је врхунски пример стила белканто из средине XIX века јер је драма интегрални део вокалног парта. Куриозитет партитуре је флексибилна подела главних женских улога - било коју од њих може певати сопран или мецосопран. При томе, много тога зависи од контраста у боји гласова, посебно у великој сцени конфронтације на крају I чина.
На снимку који је пред нама насловну улогу тумачи мецосопран Џојс Ди Донато, док је сопран Елза ван ден Хејвер краљица Елизабета. Тенор Метју Поленцани је у улози Ерла од Лестера, којег обе жене воле. Ансамблом Метрополитена диригује Маурицио Бенини. Током паузе чућемо разговор са Џојс Ди Донато, са управником Метрополитена Питером Гелбом, те са шефом-диригентом ове оперске куће Јаником Незе-Сегеном.
Уреднице преноса су Маја Чоловић Васић и Горица Пилиповић.
Коментари