Подунавско порекло Словена и њихова аутохтоност на Балкану

Ђорђе Јанковић је био шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост" тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада. Да је овако нешто могуће, указује и чињеница да тада на поменуто место није изабран нико други, већ је остало упражњено. Др Јанковић, постао је споран када је објавио књигу о српским громилама (обредним хумкама) у околини Книна и Грахова, које датирају из 4. и 5. века, док званична историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку.

Ђорђе Јанковић је руководио многобројним археолошким истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба, од интереса за разјашњавање етногенетичких процеса.

На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.

Потицао је из угледне интелектуалне породице: његов прадеда Војислав Бакић био је наш први доктор педагогије, директор Учитељске и ректор Велике школе. Деда, по коме је добио име, био је председник београдске општине уочи балканских ратова, а отац Ненад, запажени астроном, сарадник Београдске опсерваторије. Упркос великом интелектуалном капиталу који је поседовао, као археолог давао је предност теренским истраживањима.

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.

Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока од VI-XII века, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа докторира 1987. године. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године. Ову дужност је обављао до 2008. године. Радио је као професор на Академији за уметност и конзервацију СПЦ, а својевремено и као продекан за наставу ове установе. Био је председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године, а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.