Ремек-дело Ђакома Пучинија

Низ преноса из Метрополитен опере у Њујорку настављамо у суботу, 29. фебруара, када је од 17.00 на програму опера Боеми Ђакома Пучинија.

„Нико није описао Париз тог времена боље од Пучинија", наводно је Клод Дебиси рекао Мануелу де Фаљи. У сваком случају, четврта Пучинијева опера - Боеми - од тренутка кад се појавила постала је једна од најизвођенијих и најомиљенијих у целокупном оперском репертоару, и најчешће је постављано дело у историји Метрополитена. Куриозитет са премијере 1896. у Торину јесте да је публика тражила финале на бис и то је и добила иако се пола оркестра већ било разишло, а протагонисти били у својим свакодневним оделима. Пучини је с великом љубављу стварао оперу, прво зато што га је либрето подсетио на његове сопствене студентске дане у Милану, а затим што се једноставно и сам заљубио у главну јунакињу - патетичну, малу Мими. Створио је партитуру у којој је исказао како своје најбоље тако и најлошије стране. Могло би му се замерити на сладуњавости и претераној сентименталности, али оно у чему је најбољи јесте смисао за драму, психолошко сликање и илустровање осећања раскошним мелодијама. Те мелодије су најчешће грађене поступним кретањем које носи слушаоца својим лирским стазама, за разлику од великих интервалских скокова и понирања гласом која су се користила раније у операма за добијање снажног емотивног ефекта. Боеми су реалистична прича пренета у атрактивно музичко-сценско дело где су и ликови реалистични - музика их чини људима од крви и меса, а не некаквим апстрактним фигурама. На први поглед то је прича о радости и туговању, љубави и растанку, али она истовремено открива и дубља емотивна значења сакривена у малим стварима - шеширу, старом капуту, сусрету са суседом - свим оним тривијалностима које чине свакодневни живот.

 

Радња се догађа у Паризу, око 1830. На мансарди у Латинском кварту живе четворица боема, у I чину упознајемо њих, њихову немаштину и сусетку Мими. Марчело, Шонар и Колин одлазе у кафану где треба да им се придружи и Родолфо кад заврши чланак, али у послу га прекида Мими која је дошла да замоли за шибицу јер јој се угасила свећа. Оно што се распламсава јесте, међутим, љубав и Родолфо и Мими заједно одлазе у кафану где весело друштво прославља Бадње вече. Долази и бивша Марчелова девојка Мизета са својим новим, богатим обожаваоцем Алсиндором, али још увек воли Марчела. И ту настају проблеми око новца, али се све некако решава. Прошло је неколико месеци, сада заједно живе Марчело и Мизета, Мими и Родолфо. Али, Мими долази код Марчела да се пожали на Родолфову љубомору. Заправо - разишли су се, али она не зна да је све то била његова игра како би је отерао од себе и како би нашла неког богатијег који би могао да јој помогне пошто је смртно болесна. Када се све открије, Мими с тугом инсистира на растанку. Неколико недеља касније четворица пријатеља поново су на мансарди и сећају се срећних дана са својим девојкама. Прекида их Мизета која јавља да је пред вратима тешко болесна Мими. Сви се одмах договарају како да дођу до лекова, Родолфо и Мими се сећају своје љубави, он замрачује собу како би она заспала, али нешто касније Шонар открива да је умрла.

 

У представи која је снимљена ове јесени главне улоге тумаче Ајлин Перес као Мими, Олга Кулчинска као Мизета, Метју Поленцани као Родолфо, Давид Бижић као Марчело, Андреј Жилковски као Шонар и Џонгмин Парк као Колин. Ансамблом Метрополитена диригује Марко Армилијато. У оквиру две паузе емитоваћемо разговоре са протагонистима, као и најаву наредног преноса.

 

Уредница је Горица Пилиповић.

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње