Краљица Драга Обреновић

"Када је краљ Александар Обреновић јула 1900. године обавестио људе из своје владе о томе да намерава да се ожени госпођом Драгом Машин, процеси разградње једног система државне власти у Краљевини Србији, чије су пукотине биле видљиве годинама, добили су ново убрзање. Поневши краљевску круну, Драга Машин је у свести савременика и у каснијој историографији која је понудила објашњење за заверу, сурово убиство краља и краљице и династијчки Преврат, испунила, мора се признати успешно, знатан део празног простора у тумачењима и интерпретацијама учинака владавине Обреновића у целини...

Краљица Драга се, доспевши на престо, само уклопила у већ постављену сцену, коју је давно аранжирао краљ Милан Обреновић... Прелазећи границу допуштеног, постала је један од најистакнутијих симбола омрзнуте владавине и, свакако, највећа антихероина српске историје. Сигурно је да није свесно преузела на себе терет нестанка династије. Одбијајући да напусти краља Александра и оде из Србије, показала је да јој је повратак на другу страну немогућ и да је више ценила краљевски пурпурни покров, којим никада није била прекривена, од усамљеничког живота у изгнанству (из књиге др Ане Столић "Краљица Драга Обреновић").

У овонедељној Ризници о животу и трагичном крају највеће антихероине српске историје краљици Драги Обреновић (1866-1903) и нестанку једне династије говори историчарка др Ана Столић, ауторка књиге "Краљица Драга Обреновић".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић