Пијаниста Алексис Вајсенберг
"Како је ужасна идеја да би неко могао да помисли шта је то што је један композитор покушао да каже или како би његову музику требало свирати."
.jpg "Маја Михић, пијанисткиња (Маја Чоловић Васић)")
Овај став, који уметност интерпретације, уз приметну дозу меланхолије, своди искључиво на дубоко личан чин, Алексис Вајсенберг изрекао је након више од пет деценија пијанистичке каријере и бар три деценије каријере педагога. Тим речима, овај пијаниста је 1991. године почео своја сећања на детињство и младост, на године које је, и кроз његову судбину, снажно обележила трагедија Другог светског рата. Дубок траг на Вајсенберга оставила су и три месеца проведена у концентрационом логору, у који је доспео са мајком, покушавајући да се илегално пребаци из родне Бугарске у Турску.
Данашње Време музике посветили смо овом великану 20. века. Вајсенбергову особену уметничку личност осветлићемо не само његовим сећањима на младалачке дане већ и интерпретацијама дела Јохана Себастијана Баха, Клода Дебисија, Фредерика Шопена, Доменика Скарлатија, Игора Стравинског и Карла Чернија.
Аутор емисије је Ивана Комадина.
Коментари