Ризница

Милош С. Милојевић (Црна Бара, 16. октобар 1840-Београд, 24. јун 1897), правник, официр, основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и Београду. Школовање наставља у Кијеву и Москви. По повратку у Кнежевину Србију 1865. бива постављен за писара треће класе у Ваљевском окружном суду. Професор гимназије у Београду постаје 1870. године, а од 1873. до 1876. обавља дужност управитеља и професора другог одељења београдске Богословије. Активно је учествовао у Српско-турским ратовима 1876-1878, а за своје заслуге одликован је бројним, високим одликовањима. Био је члан Српског ученог друштва. Када је реч о научном и историографском раду Милоша С. Милојевића, Иларион Руварац, историчар, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и члан Српске краљевске академије, Милојевића назива шарлатаном и највећим кривотворитељем српске историје који је изабран у Српско учено друштво. Његов списатељски опус ("Одломци историје српских-југославенских-земаља", "Народне песме и обичаји укупног народа српског", "Путопис дела праве Србије", "Наши манастири и калуђерство") поред бројних угледних имена, оштро критикују његови савременици: Стојан Новаковић, Иван Степанович Јастребов, Јован Цвијић и други због, како су наводили, штетног деловања и ревизије српске научне историографије. Није изабран у Српску краљевску академију, након чланства у Српском ученом друштву, захвалили су му се почасним чланством, али не и ангажовањем у Академији.

У овонедељној Ризници о животу, правника, официра Милоша С. Милојевића (1840-1897) његовом историографском раду - између истине и фантазије, говори др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ-а.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.