уторак, 22. окт 2019, 12:05

Речено и прећутано

Према истраживањима, Србија је друга земља на свету по страху запослених од губитка посла, а то је, након смрти блиских особа, најстреснији догађај у животу.

Страх од губитка посла и средстава за егзистенцију својих породица, потпуна правна несигурност, као и пасиван однос државе према послодавцима који крше законе, одвраћају раднике од саме помисли да траже своја права, чак и по цену да месецима не добијају плате. Преовладава став "ћути и трпи".

Нејаки синдикати и пасиван однос државе, недостатак солидарности и поруке које добијају са највиших нивоа власти обесхрабрују раднике да се конкретније ангажују у одбрани својих права.

Од свих стресних животних ситуација, отказ је у првих пет који код већине људи изискује повећане напоре за прилагођавање новонасталој ситуацији. Поред економске и правне, губитак посла за собом носи и јаку психолошку димензију - губљење самопоуздања, интегритета и самовредновања. И сама помисао на отказ код многих буди класичан, ирационалан, демотивишући страх.

Говоре проф. др Дејан Урдаревић са Правног факултета и Сарита Брадаш, психолог истраживач из фонације Центар за демократију.

Аутор Душанка Петровић