Речено и прећутано

Ових дана једна од главних тема је нова Одлука о кућном реду, која би у Београду требало да почне да се примењује од 1. јула.

Највећа новина ове одлуке је померање времена за одмор које је прилагођено новом радном времену. Уместо од три до пет поподне, кућни ред захтева одмор од четири до шест поподне и од десет увече до седам сати ујутро.

У бомбастичним насловима и ништа мање бомбастичним текстовима, међутим, апострофирају се казне које су предвиђене ако ходате у кломпама, ваша беба плаче или ваш кућни љубимац лаје или мјауче, ако истресате мрве кроз прозое и слично. Чини се да медији користе прилику да све оно што се усталило као лоша навика истакну у први план, да се претеривања попут плача бебе још више нагласе и, све у свему, да се станарима зграда утера страх. Како би се понашали пристојно?! Да ли је заиста постало нормално да се са комшијама разговара преко комуналне полиције и инспекције? Где су нестале добре навике да се комшије поштују и помажу, и да ли се бахатост и неваспитање могу искоренити казнама, ма колике оне биле? Хоћемо ли живети у страху од комшија које ће звати комуналце или ћемо, како пише у договору станара из новембра 1992. у једној згради у Београду, „оставити у заборав наше некадашње зађевице, свађе и нетрпељивости и прекорне погледе. Честити и разумни људи увек могу све своје несугласице да расправе мирним и договрним путем...јер од нас самих зависи колико ћемо сви улепшати или загорчати живот"?

На ова питања у емисији Речено и прећутано покушаће да дају одговоре Радован Трифунов, ПР Удружења професионалних управника Србије и Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника у Београду.

Аутор Светлана Јајић