Агора

О сукобу Југославије и Информбироа

„Голи оток је најмрачнија и најсрамнија појава у југословенском комунизму. Голи оток је и нешто више, нешто горе и ужасније: неслућено посртање и неслућено понижавање", написао је Милован Ђилас. На Голом отоку је од 1949. до 1956. године било више од 16.000 политичких неистомишљеника који су се изјаснили за Стаљина и руководство СССР-а. Они су оптужили Тита и Комунистичку партију Југославије за неправилну унутрашњу и спољашњу политику, односно за одступање од марксизма/лењинизма. Може ли се Информбиро свести само на репресију на Голом отоку? Шта је ондашња Југославија добила захваљујући „историјском не" и како данас сагледавамо сукоб од пре скоро седам деценија, који је оставио велики ожиљак у сећању и култури народа на овим просторима? Повод за разговор са историчарима др Срђаном Цветковићем и др Костом Николићем јесте циклус предавања у Српској академији наука и уметности о сукобу Југославије и Информбироа, а која ће трајати до маја.

Уређује и води: Снежана Бићанин