Ризница

„Иако су Срби, сматра се, већ били покрштени до половине IX века, тек ће владари из династије Немањића, пре свега њен родоначелник Стефан Немања, те нарочито његови потомци краљ Стефан Урош II Милутин и краљ и цар Стефан Урош IV Душан, Србију у потпуности укључити у идеолошке, културне и политичке оквире византијског комонвелта. Најтранспарентнији вид односа између Србије и Византије били су међусобни династички бракови њихових владара.

Иако је било неколико византијских принцеза које су постале српске владарке, међу којима је најпознатија порфирородна Симонида, током миленијумске историје Царства само је једна Српкиња била византијска царица - Јелена Драгаш Палеологина. Ова српска племкиња закорачила је у византијску историју својом, за многе неочекиваном, удајом за византијског цара Манојла II Палеолога 1392. године...

Као супруга владара икумене, Јелена је носила царску круну пуне 34 године, све до смрти Манојла II 1425. године. Иако се убрзо замонашила под именом Ипомонија, све до своје смрти, 1450. године играла је веома важну, а у неким приликама чак и кључну улогу у политици Царства Ромеја... До пада Царства Ромеја остаје једина крунисана глава у царском дому Палеолога" (пише др Маја Николић).

У данашњој Ризници говоримо о животу једине Српкиње која је била царица Византије, Јелени Драгаш Палеологини (рођена око 1372, упокојила се 23. марта 1450), последњој царици Ромеја, монахињи Ипомонији, мајци последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.

Гошћа емисије је др Маја Николић, доцент Филозофског факултета у Београду, са Одељења за историју, писац књиге „Јелена Драгаш Палеологина - последња царица Ромеја".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић