Чекајући ветар

Пластична кеса је рођена у Шведској 1965.године. Данас их има толико да сваког сата могу да обмотају Планету седам пута. Пластика је смишљена да олакша и појефтини живот. Успела је и једно и друго, али - испоставило се да је камата огромна и сад, кад стиже на наплату, плаћа се животима људи, животиња и биљака. Шта је чини толико опасном и која су могућа решења - о томе се говорило на панел дискусији "Пластика није играчка. Промени игру", која је одржана на Green Festu.

Словенија и Хрватска, као чланице Европске уније, из наше перспективе машу са друге обале - сређеније, богатије и срећније. Да ли је баш тако? И у Хрватској се дешава да комунална полиција не реагује на евидентан еколошки прекршај, јер "неће да се замера", а у Словенији инвеститори планирају изградњу мини хидроелектрана на реци Мури, која има статус заштићеног подручја биосфере. О сличностима и разликама, Смарагдном Еко Фестивалу и изложби "Подморничарке" говоре Марко Волф, Даниел Павлић и Роберт Јурак.

Најбољи српски филм на деветом Green Festu, по оцени жирија, је филм "Црна сенка зелене енергије", аутора Драгана Гмизића. У времену које негује егоцентризам - јер такав појединац је жељени и потрошач и поданик, исконско људско заједништво, покренуто одбраном права на воду, показује да је могуће изборити се за промену у неравноправној борби са капиталом.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.