Спорови у култури

Зашто су преводиоци занемарени?

Имамо више од четири стотине књижевних, и четири преводилачке награде које носе имена великих преводилаца: Милош Н. Ђурић, Бранко Јелић, Јован Максимовић и Љубиша Рајић. Велика је несразмера, а преводна књижевност често је значајнија од нагомилане књижевне продукције, уз изузимање и поштовање врхунских дела наших стваралаца. 

Постоји ли изграђена свест о културолошком значају преводилачког рада, о брижности коју човек у овом занату мора да поседује приликом преношења књижевног идиома из једног језика у други, о потребном знању и његовој вештини? Ако је судити и по, очигледно, у теорији превођења познатој критици превода, а у реалности готово или потпуно непостојећој, онда је све јасно.
Друго, али такође важно, јесте и питање о квалитету превода. Ако критичар у области преводне књижевности на то не скрене пажњу, тешко да ћемо и осетити шта је добро преведено.

О овим темама, ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са преводиоцима са француског, руског, данског и норвешког језика: Татјаном Шотром Катунарић, Мирјаном Грбић и Радошем Косовићем.

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње