Гозба
О социјалној правди (други део)
Социјална правда не подразумева бригу о социјално угроженим категоријама грађана, већ непостојање таквих категорија људи у друштву.
Категорија социјалне правде представља један од оних појмова који се свима чини прилично јасним. Међутим, ситуација није тако добра. Управо је овај појам један од оних мрачних појмова чије је осветљење неопходно. Готово да не постоји влада која "не брине" о социјалној правди. А правде нигде, ако изузмемо владајући олигархијски слој на власти.
Проблем је и у томе што део владајућег естаблишмента представља себе као левицу и у први план истура своје "залагање" за социјалну правду. У исто време ужива сав комформизам власти, од службених аутомобила да службених вила. Тиме се пасивизира добар део грађана који би се заиста борио за правду, а против олигархије, приватизације и сваког облика експлоатације.
Хегел је стање у Француској пред револуцију описао као "најбезумнију владавину министара и њихових швалеруша, жена, дворјана; [a] огромна војска ситних тирана и беспосличара сматрала [је] за своје божанско право да пљачка државне приходе стечене знојем народа". Није много другачије ни данас. Суштина је иста, само се модалитети разликују.
О проблему социјалне правде, у емисији Гозба, разговарамо са Махмудом Бушатлијом.
Аутор и водитељ: Александар Лукић
_169x300 "Zeleni i crni list")
