Храм
Крст и полумесец у делима Боре Станковића
Тешко би се могло расуђивати о Борином стваралаштву а да се превиди његова биографија, тегобна oд почетка па до краја.
Иза писца великог романа српске књижевности Нечиста крв, најизвођеније драме Коштана, стоји болан, рањен тешким жигом родитељског греха, обележен човек. Иако је за живота постављен на највиши књижевни пиједестал (за Јована Скерлића он је највећи таленат српске књижевности), Бора је дубокo несрећан, душа је његова незацељена од тешких рана.
Бора Станковић је, како се може видети из црквених књига у Врању, рођен друге недеље Ускршњега поста, 1876. (1875) у среду, у Врању, од оца Стојана и мајке Васке. Мало је познато да су Борини родитељи били блиски рођаци, дуго су чекали благослов за венчање, а добили га по посебном посредовању тадашњег владике, тек када је сво имање поклоњено цркви. Млади пар, Васка и Стојан, Борини родитељи, сиротујући започињу брачни живот. Борин отац умире када је њему пет година, а за две године свет напушта и његова мајка, чувена лепотица Васка. Бора је остављен на старање очевој мајци Злати, коју читавог живота назива мајком и којој је у свом опусу посветио најлепше и најнежније странице. Бора је умро 21. октобра 1927. и сахрањен је у Београду, на Новом гробљу.
Крст и полумесец у Србији - обележје у делима Боре Становића - говори проф. др Весна Марковић (Академија уметности, Нови Сад).
Аутор и водитељ: Душанка Зековић
Све сугестије у вези емисије Храм слушаоци могу послати на мејл адресe: duskazekovic@gmail.com и dusanka.zekovic@rts.rs