Чекајући ветар

На овим просторима увек нам је боље ишло са климатским него са људским фактором, али део смо планетарне целине, па тако треба и да се понашамо. Имамо и ми планове када су у питању климатске промене, истина - процењене као недовољно амбициозне, али ради се понешто и са теоријске и са практичне стране. Шта доноси Нацрт Закона о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, а шта стратегија која ће различитим секторима да понуди опције уз јасну рачуницу шта треба да ураде, колико то кошта, а колика је добит. Да ли ће штетни утицаји климатских промена да нас натерају да улажемо у пољопривреду, на пример у наводњавање, или ћемо само да пређемо на друге културе, па да, уместо кукуруза, гајимо пиринач? Гости емисије су Данијела Божанић, шефица Одсека за климу Министарства пољопривреде и заштите животне средине и проф. др Владимир Ђурђевић, са Физичког факултета у Београду.

Битка за Сутјеску је кампања покренута као реакција на планове за изградњу малих хидроелектрана на рекама Сутјеска и Хрчавка, у Националном парку Сутјеска. Центар за животну средину из Бањалуке окупио је стручњаке из области природних наука и велики број невладиних организација, који аргументовано указују на негативан утицај хидроелектрана на најважније природно подручје у Федерацији. Национални парк Сутјеска, а у њему кањони река Сутјеска и Хрчавка, заједно са прашумом Перућица, представљају станиште многих угрожених и ендемских биљних и животињских врста, од којих многе имају европски и светски значај. Прича је иста као и у осталим земљама нашег региона: моћни појединци у тежњи за профитом, са поремећеним схватањем шта су природна богатства и коме припадају, потурају бесмислене студије о процени утицаја на животну средину, преписане из другог дела света, па се тако у њима овде помињу племенски врачеви и врсте којих нема. О томе говори Наташа Црнковић, председницу Центра за животну средину.

Удружење грађана "Комшија", из Новог Сада, последњих дванаест година на различите начине брине о деци и природи. Сада им је потребна помоћ, а она може да буде и у виду папирног, металног, електричног и електронског отпада. Чућете Светозара Јовичића.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.