Ризница

Гост Ризнице је др Предраг Коматина, историчар Византолошког института САНУ, са којим разговарамо о периоду историје човечанства у коме се догодио велики покрет народа, познат као Сеоба народа.

Реч је о таласима великих миграција у Европи током првог миленијума, који су имали далекосежне демографске, политичке и културне последице на европску и светску историју. То се, пре свега, односи на насељавање германских народа у Западној и словенских народа у Централној и Југоисточној Европи, односно на пад Римског царства на чијим ће се рушевинама створити политички ентитети - замеци будућих нација. Уједно, реч је о коначном паду античке културе, коју ће заменити средњoвековна култура.
Говорећи о узроцима и последицама Велике сеобе народа, др Предраг Коматина доноси нам слику о месту и улози Словена у таласу надирања варварских народа. Када, како и са којим народима су Словени стигли на Балканско полуострво? Да ли је и код њих била реч о потрази за бољим условима живота?

Србе као словенски народ, под именом Венета, забележили су још антички писци I и II века Плиније Старији, Тацит и Клаудије Птолемеј. Под именом Словена помињу их тек на самом крају V и у првој половини VI века византијски писац Прокопије и готски историчар Јорданес, а тада они већ настањују леву обалу Дунава на широком појасу од Панонске низије до ушћа велике реке у Црно море и, у сарадњи са својим сродницима Антима, почињу да упадају на подручја ромејске царевине с друге стране реке, којом тада влада моћни Јустинијан I (527-565).... Најјачи замајац, међутим, словенски упади на простор Балканског полуострва добијају тек са доласком Авара у Панонску низију 567. године....

Друга тема Ризнице: Археолошка ископавања, рестаурација и конзервација Новог брда, средњовековног локалитета на Косову и Метохији, која се одвијају под окриљем Унеска. Говори др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду.

Уредник и аутор: Соња Малавразић