Гозба

"Нашавши се у богатом царском граду, са сложеним везама и односима међу људима, нужно немилосрдним, као међу ајкулама у дебелом мору, лажно пристојним, углађено лицемјерним, испреплетеним као паукове нити и мреже, неискусна честитост једног младића заплела се у право вјештичје коло. [...] с наивном вјером у поштење, личио је на човјека који голорук улази у борбу против вјештих гусара наоружаних најопаснијим оружјем. Са својом незлобивом ведрином, честитошћу и стеченим знањем, Хасан је ушао у тај зверињак сигурним кораком незналице. Али како није глуп, убрзо је видио на какво је угљевље нагазио. Могао је или да пристане на све, или да остане непримијећен, или да оде."

Меша Селимовић

Описом стања цариградске адмистрације из 19. века, Меша Селимовић у роману Дервиш и смрт доводи нас у озбиљну запитаност не владају ли такви односи и у данашњој политици. Књижевност, али и уметност уопште, одувек су биле предмет интересовања политике и политичара. Међутим, привлачност је обострана. Политика и политичари веома често су теме књижевних дела. Уметничке и политичке слободе не могу да се посматрају одвојено. Као што није свака политика слободарска, тако није ни свака уметност бастион слободног духа. Посебно је опасно када се политички памфлети представљају јавности као ремек-дела књижевности.

О књижевности и политици разговарамо, у емисији Гозба, са професором Зораном Аврамовићем.

Аутор и водитељ је Александар Лукић.