Соларис

Тема емисије: Едитовање људског генома, а саговорница: проф. др Ивана Новаковић, Институт за хуману генетику Медицинског факултета Универзитета у Београду

Почетком децембра, у Вашингтону је одржана међународна научна конференција посвећена биоетичким питањима везаним за примену савремених метода генетичког инжињерства у истраживањима усмереним ка новим могућностима медицине.

Непосредан повод за нову расправу је сазревање експерименталне технике познате као CRISPR-Cas9 која, за разлику од већине досадашњих начина уношења генетичких модификација, омогућује научницима да изабране генске секвенце мењају готово у потпуности по вољи - да "едитују" геном као што се исправља неки текст.

Разуме се, потенцијална добробит од такве моћне технологије је огромна, али је њена евентуална употреба нужно скопчана са читавим низом суштинских биоетичких питања, међу којима се истичу опасност од разноврсних злоупотреба, ризик нежељених последица које би на постојећем нивоу знања могле да се превиде, као и тешкоће јасног дефинисања границе која раздваја патолошке мутације - које је оправдано "преправити" уз помоћ система CRISPR-Cas9 у функционалне генске секвенце - од непрегледног богатства физиолошких варијацијâ, мање или више повољних или неповољних за своје носиоце у датом контексту, чије би слободно исправљање представљало отварање Пандорине кутије "дизајнирања људских бића".

Иако се званичне препоруке светске научне заједнице о етички допустивом начину коришћења технологије едитовања генома очекују тек следеће године, прелиминарни закључак одржане конференције гласи да у овом тренутку није упутно дозволити рађање људских бића потеклих од генетички едитованих ембриона; у исти мах, готово сви научници се слажу да истраживања, уз највећи разумни опрез, ваља наставити.


Кратка прича из историје науке посвећена је мерењу раздаљине до велике маглине у Андромеди које су 1924. године, захваљујући правилно променљивим звездама типа цефеида, извршили Хенријета Свон Левит и Едвин Хабл, окончавши "велику дебату" о постојању других галаксија изван Млечног пута.

Емисија садржи и избор научних вести објављених у светским медијима од претходне среде, као и редовну рубрику "Ви сте то тражили", посвећену одговорима на питања слушалаца.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Адреса електронске поште емисије, коју слушаоци могу да користе да би постављали питања, али и давали коментаре, примедбе и сугестије, гласи: solaris@rts.rs