Гозба

Ум(ивени) терор 1

Многи у Европи верују, мада не кажу, или говоре, премда то не верују, да је једно од великих преимућстава општег права гласа то што се на вођење јавних послова доводе људи достојни поверења јавности. Народ не може сам управљати, кажу, али он увек искрено жели добро држави, а нагон му скоро увек укаже на оне које води иста жеља и који су најспособнији да држе власт у рукама.
Ја пак морам рећи да ми оно што сам видео у Америци не допушта да тако мислим. При доласку у Америку, изненадио сам се кад сам открио колико су врлине и способности распрострањене у грађанству, а колико их је мало у оних који владају. Стална је појава у Сједињеним државама наших дана да се најодличнији људи ретко позивају на јавне функције и мора се увидети да је све више бивало тако што је више демократија превазилазила сва ранија ограничења. Очевидно је да су се врсни амерички државници необично проредили у последњих пола века.  
               Алексис де Токвил

Токвилови ставови о америчкој демократији могу се подићи и на општији ниво, јер данашња демократија само је номинално владавина народа, док је реално у питању владавина капитала. Народ је у политичком процесу пасиван, али верује да је активан, када бира на изборима за које такође верује да су слободни...

Према мишљењу Слободана Дивјака, са којим разговарамо у емисији Гозба, појам процедурализма и појам чистог права тесно су повезани, зато што "такво право није утемељено ни у искуству нити у сфери бића, већ чистом процедуралном уму", из чега би требало да произађе да је Grundnorm, као базична норма, заправо устав...

Повод за наш разговор је књига Слободана Дивјака, објављена у издању Службеног гласника - Терор ума или терор над умом, у поднаслову Карл Шмит икона постмодернизма.

Аутор и водитељ је Александар Лукић.