Пут свиле
Путписни есеј "Између историје и космоса", Александра Петровића
Индија је сан, и то највећи који је Европа одсањала. Од првих запамћених времена до Васка да Гаме Европа је сањала Индију као рог изобиља, она јој се причињавала као испуњење свих њених жеља.
Овим речима, професор културне антропологије из Београда Александар Петровић почиње свој путписни есеј "Између историје и космоса", бележен децембра 2006. године током боравка у државама Тамил Наду, Керала, Карнатака и Махараштра, на југу Индије.
Фрагменте овог текста пратићемо у данашњем Путу свиле, уз музичку пратњу уметника с индијског југа: певачице Уше Сетураман, свирача цитре Равикирана, виолиниста Мисореа Манџуната и браће Ганеш и Кумареш...
Аутор емисије је Ивана Комадина
_169x300 "Zeleni i crni list")
