Говори да бих те видео

Путоказ..."Oрден за храброст поносно носим јер га нисам добио на туђој несрећи".
... Пауза..(двадесет и три године касније).. некима нико није објаснио да се орден за храброст добија на конкурсу... а председник комисије је смрт и одговорност за људе које води са собом ... и преко везе... са срцем, чашћу, патритизмом и праведношћу...дугачка пауза... на сцену излази, нормално, пензија и усељење у стан солидарности да би убрзо наступило (и правно и судски и по свим основама) принудно исељење...(додуше са пролонгирањем рока на три месеца): "Изаћи ћу пре тог рока, пре јула".

Маргина, само белешка: "Ја сам адмирал у пензији Слободан Рајчевић".
Правила и правилници ... и муњевите промене ... као да нису случајне...
Година 2015, биланс... осам година судског процеса око исељавања из стана адмирала Рајчевића.. шећерна болест... бедеми јачи од блокада за време рата...битка у којој се не сналази јер је не разуме или боље не жели да је разуме да се не разочара у оно у шта још увек верује... у отаџбину и организацију којој је посветио цео живот...
Фуснота: Сурет у суду / судска формалност/ - уобичајено и стандардно :"Република Србија против Рајчевића"... уобичајено... за адмирала погодак прецизнији од свакој снајпера директно у срце и част... "скаменио сам се..."
Правила без превила: Само тишина... и тачка.

Изумрли карактер поново на сцени ( то ни археолози не могу да ископају ...данас): "Дали су ми тај рок да се снађем, али ја ћу да се иселим и пре њега". И допуна: "Пролонгирање мучења и да се спречи брука и за мене и за моју организацију..."
Почетак: Блиставу прошлост садашњост је гурнула у картонску кутију и замандалила сва врата на која је адмирал покуцао...носилац ордена за храброст са спакованим кутијама покретних ствари... реалност...
Пост скриптум: "Ја сам адмирал у пензији Слободан Рајчевић".

Емисију је урадио Бојан Лазовић