Гозба
О миту и логосу (други део)
„Мит је грчки израз за реч и говор. Између многих израза за реч и говор у грчком се посебно издвајају мит и логос. Од велике је важности међусобно их разликовати..."
Овако је о односу између мита и логоса писао Валтер Ото, а његове речи указују на важност проблематике о којој је реч.
У древним грчким текстовима није чак ни постојала значењска разлика између мита и логоса. Ни у најранијој филозофији нису били супротстављени. Синонимност у значењу може да се сагледа и у прологу Парменидове поеме, када му богиња Дике саветује да не иде путем обичних смртника, већ да умом просуђује μῦθος који ће му она објавити, те да постоји само један μῦθος који може да буде испричан и да се на том путу руководи љубављу према правди и истини. Дакле, истина Бића, доступна једино уму, открива се Пармениду посредством мита.
Платон је такође разматрао однос мита и логоса. Критикујући их, истовремено је настојао да створи нову, сопствену митологију. Повезивање мита и мудрости, а тиме и умности, није била страна ни Аристотелу, када у Алфа књизи Метафизике, говорећи о чуђењу као извору, каже како су и љубитељи митова на неки начин љубитељи мудрости.
У емисији Гозба, о проблему односа мита и логоса настављамо разговор са Ирином Деретић, доцентом на Филозофском факултету у Београду.
Уредник и водитељ је Александар Лукић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
