Гозба

Славна револуција и енглеско просветитељство


Угурати једну крваву револуцију у енглеску повест, у којој је изглед легалитета примарна особина и повод општој гордости, значи направити им пакост. Јер оно што је на Континенту револуција, хаос, обрачун, општа макљажа, овде је легални преврат. Енглеска револуција је парламентарни подухват, само су европске револуције илегалне. Зато су непромишљени Французи свог краља смакли, свирепи Руси свог убили, неурачунљиви Срби свог кроз прозор бацили, а Енглези Чарлса I само смрћу казнили. Нијансе су значајне. Прво је свињарија, друго злочин, у српском случају глупост, а енглески је пример - једноставно погубљење.
Никаквих јубилеја или прослава те револуције нема. Не слави се, на пример, дан када је погубљен краљ, што је разумљиво у монархији, али се не слави ни сама револуција, иако се сматра да је она створила модерну Британију.


Овом занимљивом и интригантном опису Борислава Пекића може се додати да и код нас има нешто од тог енглеског духа. Србија је била царство, али цара не слави, данас је република, али нема Дан Републике.

О енглеској револуцији и проблемима енглеског просветитељства разговарамо данас са др Ивом Драшкић Вићановић, професором на Филолошком факултету у Београду.

Уредник и водитељ је Александар Лукић