Аутограм
Сонате из збирке "Камерне арије за виолину и басо континуо", Ричарда Џоунса, јасно показују интернационални дух Лондона у 18. веку.
.jpg "Владимир Ћосић: Много дреке")
Ту се могу препознати многи утицаји, лакоћа француских игара, трагика Леклерових страница, импровизациони мелизми италијанског стила, екстравагантни покрети Верачинија.
Ипак, задивљујуће је како је Џоунс успевао да очува сопствени стилиски идентитет. Колико год разнородних елемената препознавали у његовој музици, на свакој страници је јасно да је баш он њен аутор. То се, можда, највише односи на необична хармонска решења, којима су енглески аутори тог доба били склони.
У данашњем Аутограму, који смо посветили Џоунсовој збирци "Камерне арије за виолину и басо континуо", чућете први тонски снимак ових композиција.
2011. године, на оригиналним инструментима епохе, остварили су га виолинисткиња Kreeta-Maria Kentala, виолончелиста Lauri Pulakka и чембалисткиња Mitzi Meyerson.
Аутор емисије је Ивана Комадина
_169x300 "Zeleni i crni list")
