Чекајући ветар - еколошки магазин

Полако се успоставља колико-толико нормалан живот после поплава, чије ће се катастрофалне последице још дуго отклањати. Најважније је било евакуисати угрожене, омогућити им смештај, храну и воду и ојачати насипе да се спречи ново изливање река.

Различите службе су даноноћно на терену, дезинфикују се објекти у које грађани могу да се врате, врши се дератизација... Много ствари је пропало. Да ли оне, уместо да додатно закрче депоније, могу да се рециклирају и искористе, да се за њих добије новац који опет може да се уложи у санацију и куповину новог? Да ли наша рециклажна индустрија има интерес да прикупи све оно што може да се искористи, како би требало повезати читав ланац? Колико је управо бацање старих ствари тамо где им није место допринело оваквим размерама поплава? Чућете Синишу Митровића, саветника председника Привредне коморе Србије и Небојшу Вранеша, оснивача прве фабрике за рециклажу на овим просторима.

Када се оснива град поред реке, постоје строга правила како се и где гради. У Србији има примера где је струка обавила свој посао, али и потпуно супротних. Шта се показало за време киша и поплава? Да ли је објашњење за толику количину падавина - европски монсун? О томе говори Младен Ћурић, из Института за метеорологију.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић