Гозба
Тоталитаризам и медији
"Тоталитарни владари бирају из стварности елементе од којих граде своју фикцију, изолују их и генерализују, тако да они уопште више не подлежу провери путем искуства: постају недоступни расуђивању. Елементи стварности се, дакле, користе, али се у исто време и превазилазе - и у томе се састоји умеће тоталитарних владара. Помоћу таквих генерализација тоталитарна пропаганда успоставља свет који може да парира стварном, а чији је, опет, главни недостатак то што није логичан, конзистентан и организован."
(Хана Арент)
Хана Арент је крејње прецизно и тачно уочила да тоталитаризам одликује неслобода, али и да се у таквим системима не влада само тако што се користе спољашња средства принуде и огољеног насиља, већ „захваљујући посебној идеологији и месту које она има у том апарату репресије, тоталитаризам је открио начин да влада људима и да их терорише изнутра." А тоталитарни вођа само је функцинер масе. Као такав „он се у свако доба може заменити, тако да у истој мери зависи од "воље" маса које отеловљује колико и масе зависе од њега." Лојалност је, дакле, обострана. Као што се од масе захтева беспрекорна лојалност вођи, тако и вођа мора стално да показује приврженост маси.
Акo је за одређење тоталитарности кључна ствар недопуштање суштинских промена унутар самога себе, може се увидети да и тзв. либерално-демократски системи различитим еуфемизмима ту непроменљивост представљају као променљивост, промовишући различите врсте слобода које су у великој мери само симулација слободе.
У емисији Гозба о проблему тоталитарности и медија, разговарамо са Влатком Илићем, доцентом на Факултету драмских уметности у Београду.
Аутор и водитељ је Александар Лукић