Гозба

Филозофија и политика. Михаило Марковић

Политички најслободнији су грађани чисте прошлости, малих или никаквих потреба за влашћу и богатством и којима нису потребне ничије услуге, нити привилегије, који, према томе, не зависе од милости, ни државе, нити било које партије. (Михаило Марковић)

Политичка принуда која се огледа у поступању државних функционера који су спремни на све услед "прејаке жеље за сопственом промоцијом или због страха од губитка статуса у организацији и очувања своје каријере у јавном животу" у чему се посебно истичу они "који су свесни тога да су у прошлости кршили закон (нарочито нелегалним богаћењем и узурпацијом власти), па им је потребна заштита" примерено описује Михаило Марковић и, такође, правилно процењује данашње политичке партије, како су у великој мери постале отуђени центри политичке моћи, уместо да артикулишу вољу различитих друштвених група, док је структура великих партија све више хијерархијско-бирократска.

На недавно одржаном годишњем скупу Српског филозофског друштва о животу и делу академика Михаила Марковића, говорио је професор Зоран Аврамовић, са којим разговарамо у емисији.

Уредник и водитељ је Александар Лукић