Чекајући ветар

Давно је прошло време када смо воће и поврће могли да уберемо, протрљамо о одећу и поједемо.

Сада више нема ни тог укуса, ни мириса - са тим још и некако човек да се помири, ако напредак технике и нови век морају већ нечим да се плате. Али, нема тачке: ни брисања одећом, ни мириса, ни укуса, ни сочности, па ни то није доста него нас упозоравају да скидамо кору, да перемо плодове у раствору соде бикарбоне, да оставимо да одстоји у води најмање пола сата! И ми слушамо и климамо главом и јежимо се од текстова по новинама о томе шта једемо, од количине хорора који знамо и још више онога што не знамо. Је л мора баш тако?
Очигледно да не мора чим постоје људи који гаје велике количине воћа и поврћа, живе од продаје и не убеђују нас да у данашње време мора да се користи огромна количина пестицида и осталих хемикалија да би воће и поврће преживело и да би га било довољно. Гост у студију биће Бранислав Вукојевић, са пољопривредног газдинства "Вукојевић".

Пеглане кобасице, качкаваљ, ћилим - раскошна понуда пиротских брендова. Многи странци би радо платили да уживају у томе. Има и лековите воде, али недостаје инвеститор. О овим и другим сликама Пирота, говориће председник ове општине - магистар Владан Васић.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом