Речено и прећутано

Квалитет, контунуитет, квантитет - то је био маркетиншки слоган Индустријско-пољопривредног комбината "Серво Михаљ" из Зрењанина, највећег произвођача хране у бившој Југославији. Годишња производња хране у овом комбинату била је већа од оне коју данас заједно произведу три државе: Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Комбинат је обрађивао близу 250.000 хектара земље у Новом Бечеју, Житишту, Новој Црњи, Сечњу и Зрењанину, где су се налазиле многобројне фабрике за прераду пољопривредних производа.  

Пољопривреда  друштвеног сектора у Србији била је организована на територијалном принципу, а неки комбинати су имали погоне и изван свог округа. Комбинати су имали земљиште, воћњаке и винограде, фарме, фабрике сточне хране, кланице и месну индустрију, млекаре и прераду млечних производа, уљаре, шећеране и кондиторску индустрију, хладњаче, пиваре, винарије и производњу алкохолних и безалкохолних пића, научне институте, извозне службе, сопствену малопродајну мрежу, а неки и сопствене банке. Деценијама је трајало стварање репроцелина на чему се темељило некадашње пословање великих српских произвођача хране. Све то је за кратко време растурено а учешће пољопривреде у друштвеном производу Србије је пало.

Зашто су растурени пољопривредни комбинати у Србији? Када је почело демонтирање тог система? У чије руке и по којој цени су отишли земљиште и најважнији капацитети из прехрамбене индустрије? Куда иде српска пољопривреда и шта је чека када ступи на снагу потпуна либерализација царина пољопривредних производа од 2015. године? 

О томе у емисији Речено и прећутано говоре: Милан Простран, агроекономски аналитичар, др Драган Миливојчевић, генерални директор пољопривредног комбината "Драган Марковић" а. д. Обреновац, у реструктурирању,  и Драган Сатарић, дипломирани инжењер пољопривреде. 

Емисију уређује и води Гордана Пешић