Гозба: Филозофија, логика и математика (други део)
"Док је циљ биолога, на пример, да сазна нешто о живим бићима и законитостима живота, циљ логичара је да сазна нешто о самом сазнању и његовим законитостима. Док други научници трагају за истинама које се односе на неку посебну област, логичар трага за тим шта се под истином подразумева и којим се путевима до ње долази. Зато ћемо, пре него што кажемо нешто одређеније о логици и њеном предмету, морати да одредимо шта подразумевамо под сазнањем, истином и науком, да бисмо могли да стекнемо бољи увид у оно чиме се логика бави."
.jpg "Стеван Мокрањац")
Овако су писали Светлана Књазев-Адамовић и Александар Крон у уџбенику за логику (прво издање 1979. године) која се 80-их година учила у средњим школама у другом разреду. Уважени професори Филозофског факултета у Београду одредили су предмет логике као проучавање услова људског сазнања који могу да се искажу на универзалан начин. Да би то могло да се постигне, пишу ови аутори, потребно је да логичари пођу "од тога како се мишљење стварно обавља у свакодневном животу и у пракси посебних наука. Они пре свега анализирају то мишљење, уочавају од којих и каквих елемената се оно састоји (појам, суд, дефиниција, закључак)". Логика је сваком научнику потребна као органон тј. "критички преиспитано оруђе којим они могу да се служе у раду на откривању истине у својој области и на повезивању појединачних резултата у целину", с правом истичу професори Књазева и Крон.
О проблемима наставе филозофије разговарамо са Сузаном Спасић, професором филозофије у IV београдској гимназији.
Уредник и водитељ је Александар Лукић
_169x300 "Zeleni i crni list")
