Речено и прећутано
У Србији је после 14 година урађена трансплантација срца, пета од 1995. године када је урађена прва.
.jpg "Стеван Мокрањац")
Иначе, годишње је у Србији потребно обавити око 50 трансплантација срца будући да смо у свету при врху по броју кардиоваскуларних болесника. Али не само по годишњем броју трансплантација органа, него и по броју донора, као и броју грађана који су се за живота одлучили да завештају своје органе, Србија нажалост заузима последње место. Листе чекања на органе, посебно на бубрег, мере ce хиљадама, за јетру стотинама, а за срце десетинама. Нажалост, не може се рећи тачно ни ко ће, ни када бити транспалантиран, јер централни регистар не постоји, као ни прецизна ранг-листа. Тренутно донаторске картице има око 80.000 људи, што Србији даје ранг од четири донора на милион становника, док у Хрватској, рецимо, донаторске картице има чак два милиона људи.
Када успешно извршена трансплантација срца не буде била ударна вест, већ свакодневна и уобичајена медицинска интервенција, то ће бити показатељ развијене културе донаторства.
Саговорници аутора и водитеља eмисије, Дијане Ивановић, данас су проф. др Душан Шћепановић, дечји хирург и уролог, председник Управног одбора Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и доц. др Сандра Раденовић, Медицински факултет у Београду.
_169x300 "Zeleni i crni list")
