Гозба

Гете. Универзална мисао

Ту стадох, где је стварност и где смем
ко дух са духовима да се прем,
двоструко царство силно да припремам.
Пре далек, сад је преда мном њен лик!
Спашћу је, моја двоструко ће бити.
Смело! О, мајке, услишите мој крик!
Ко спозна њу, не сме је оставити.

(Гете, Фауст, други део)

Гете није био само велики писац, он је пре свега био мислилац чије дело је допринело једном новом схватању света. Веровао је да промишљено дело поучава и да израста из мудрости и допире до најтамнијих дубина. Није без разлога Фридрих Шлегел, велики теоретичар раног немачког романтизма, поред Француске револуције и Фихтеове филозофије, његовог Вилхелма Мајстера поставио као оно што је обележило епоху. А супротстављање добра и зла, односно лепог и ружног и неопходност да се из сфере чулног пређе у сферу духовног, тј. из првог дела Фауста у други, указују на Платона...

О Гетеовом делу разговарамо са Јеленом Петровић, филологом.

Уредник и водитељ је Александар Лукић