Гозба
Чему филозофија данас?
Свака посебна наука одређује се и без објашњења темељних појмова који се у том одређивању користе. Сматра се да је то само по себи разумљиво или се тај посао препушта филозофији која опет саму себе може да одреди једино кроз филозофирање.
Хегел је у свом уводном говору на Универзитету у Хајделбергу 1816. године, поставио, могло би се рећи, дијагнозу стања духа свога времена. Наше време није много другачије, јер како и Хегел тамо наводи „... невоље дана и интерес великих светских збивања, потиснули су и код нас темељно и озбиљно бављење филозофијом и одвратили с ње ширу пажњу. То је довело до тога да су површност и плиткоумност повеле главну реч и рашириле се у филозофији, при чему су се способне природе посветиле практичним стварима. Одупрети се тој плиткоумности, сарађивати озбиљно и речито да би се филозофија извукла из самоће у којој је утекла - за то можемо да сматрамо да смо позвани од стране значајнијег духа времена."
Хоће ли сванути „заједничка зора лепшег доба" зависи превасходно од тога, да парафразирамо Сократа, да ли ће се Атињани више старати за дух или за тело, односно, чему ће се приволети - имању или бивствовању.
О филозофији и науци, у емисији Гозба, разговарамо са Слободаном Перовићем (на слици), доцентом на Филозофском факултету у Београду.
Уредник и водитељ је Александар Лукић
_169x300 "Zeleni i crni list")
