Гозба: Капитализам, револуција, симулација
Савремени капитализам делује као и онај који је описао Маркс у 19. веку - капиталиста и радник (у новоговору послодавац и запослени) успостављају однос купопродаје. Капиталиста купује радну снагу. Да би то било оствариво, радник у савременом друштву званично је слобододан човек, поседник своје радне снаге, што у неким ранијим друштвима није важило.
Међутим поседовање капитала и средстава за производњу му се отежава или онемогућава, што га доводи у економски зависан однос према капиталисти. Да би преживео, он је принуђен да склопи такав купопродајни уговор. Слобода се тако показује као крајње релативна ствар. Еуфемистички новоговор о хуманим предузетницима који улазе у посао да би отварали радна места и тако постали племенити послодавци, капиталистички систем промовише ради сопственог одржања. Потенцирају се ефемерне вредности као супстанцијалне и уводе разне модификације како би се деловало на свест људи и тако амортизовало незадовољство постојећим стањем. Народ је глобално притиснут репресијом медија и масовне културе у сврху идеолошке манипулације.
Серија протеста која је започела у њујоршкој финансијској четврти 17. септембра 2011. године под називом „Окупирајмо Волстрит" (Occupy Wall Street), захваљујући друштвеним мрежама и различитим антиглобалистичким и левичарским покретима, претворила се у глобални протест против капитализма.
.
Поставља се оправдано питање да ли је на делу организована политичка борба, светска револуција обесправљених људи, чији би циљ био укидање или превладавање финансијско-банкарске диктатуре, или је у питању само још једна симулација револуције, као део већ споменуте идеолошке манипулације.
О проблемима савременог капитализма разговарамо са Николом Танасићем, сарадником на Филозофском факултету у Београду. Емисију уређује и води Александар Лукић.
Своје сугестије слушаоци могу да шаљу на адресу gozba@rts.rs
_169x300 "Zeleni i crni list")
