Ризница: Ћирило и Методије - утемељивачи словенске писмености

Великоморавски кнез Растислав тражио је 862 . године од византијског цара Михајла III да му пошаље људе који би Словенима, на њима разумљивом, словенском језику, приближили хришћанску веру. Томе су претходили покушаји германских свештеника да веру шире на латинском језику. Михајло је послао Солунску браћу Константина и Методија, који су створили прво словенско књижевно писмо, глагољицу. Шта је то што је баш Ћирила и Методија препоручило за словенску мисију? Како су на то реаговали франачки свештеници и цар Лудвиг Немачки - да ли је било отпора и сукоба?
Одговарајући на ова и друга питања, професор Пипер објашњава да су противници Ћирила и Методија, такозвани тројезичњаци, сматрали да су само три језика подобна да се на њима излаже хришћанска вера - грчки, латински и хебрејски. Остало је сведочанство да је Константин Филозоф, касније св. Ћирило, веома речит и образован, велики полемичар, то побио, рекавши латинским свештеницима:""Зар не пада киша од Бога на све подједнако? Зар не сија сунце такође на све? Зар не удишемо сви подједнако ваздух? Зар вас није срамота само три језика признавати, а да сви остали народи буду слепи и глуви?"
Тројезичари су хтели да имају монопол над тим како ће и коме бити дозвољено да тумачи хришћанство. Промене које су донели Ћирило и Методије омогућиле су да реч вере постане разумљива и огромном броју оних који раније нису били сматрани достојним да знају језик богослужења и да га тумаче.
Професор др Предраг Пипер, између осталог, говори о томе када је први пут словенски језик зазвучао на светој литургији у Великој Моравској и у целом словенском свету и које су реченице том приликом биле изговорене.

Уредник и аутор: Соња Малавразић