Културни кругови: Филморама

Никола Мајдак је рођен 1927. године у Ваљеву, завршио је средњу филмску школу у Београду, курс филмске секције Пропагандног одељења Врховног штаба НОБ под вођством Радоша Новаковића, дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Био је дугогодишњи шеф Kатедре за филмску и ТВ камеру ФДУ у Београду и оснивач и иницијатор многих фестивала.

Током свог живота и изузетно дугог стваралачког века, професор Мaјдак је снимио преко 160 документарних филмова, а радио је са Александром Петровићем, Ратомиром Ивковићем и Мићом Милошевићем... Учио је од пионира наше кинематографије: Стевана Мишковића, Михајла Ал. Поповића, Косте Новаковића, Михајла Ивањикова, Владете Лукића... Творац је мноштва анимираних филмова, међу којима су и први београдски, односно српски филмови: Солиста, Извор живота, Време вампира, Последњи ТВ дневник, Пардон, Заљубљен у три колача, Ту-ту, Енциклопедија крвника, Свет тишине, Диптих о сиди - наслови који само потврђују колико је духовит, актуелан и up to date био овај времешни "младић".
Сниматељ је играних филмова Невјера, Први грађанин мале вароши, Две ноћи у једном дану, Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда, а међу његовим важнијим документарним филмовима су и: Concerto Gymnastico - корежија са Мићом Милошевићем, С.О.С, Нови Сад 275, Хроника једне епохе, Писмо, Прво светско наивно село, Жеђ мртвих, Трудна земља, Фјорд - трагом Исидоре С., Лиле, Омаха, Ђурђул, јагње ђурђевско, Амерички клинци уче ћирилицу (документарно-анимирани филм), Запишите докторе Рајс.
Често је награђиван: добитник је Златне плакете Југословенске кинотеке, Гран прија на фестивалима у Чикагу, Мамаји, Локарну... за филм Извор живота, који је радио са Бориславом Шајтинцем, номинација за Златну палму у Кану за Ноктурно и низа награда за филм Време вампира из 1971. године.
Последњи велики пројекат који је професор Мајдак са великим задовољством реализовао упркос огромним проблемима са којима се сретао, био је Фестивал анимираног филма "Балканима", који ће ове године обележити десет година постојања, нажалост без свог оснивача и уметничког директора.

Заувек ће остати у сећању епизода када је на отварању шесте "Балканиме", са шеширом у руци и речима: "Уделите сиромашној Општини Нови Београд", професор Мајдак скупљао добротворни прилог за општину која те године није уплатила новац који је за одржавање ове манифестације добила од Секретаријата за културу Скупштине града Београда. Због ове и сличних епизода о којима ће још дуго причати његови многобројни ученици и сарадници, вест о његовој смрти примљена је са тугом али и благим осмехом, какав је осмех насмејаног Лепенца који се уручује као награда победницима "Балканиме". Овај осмех створио је, анимирајући риболика уста праистријског идола, управо професор Мајдак.

У данашњој Филморами чућете како су о свом професору, колеги и пријатељу, на комемоморацији говорили Радослав Зеленовић, Пуриша Ђорђевић, Предраг Поповић, Божидар Зечевић, Зоран Симјановић, Милорад Глушица, Предраг Бамбић и Стеван Јовичић.

Чућете и разговор са Растком Ћирићем, аниматором и професором једине школе која образује филмске кадрове у домену анимације, због кога је Никола Мајдак често изговарао реченицу: "Хвала Богу што Растко Ћирић постоји."

Присетићемо се и разговора са Николом Мајдаком емитованог у нашој емисији 13. септембра 2011. године, поводом ретроспективе његових филмова која је уприличена те године на Фестивалу "Аниманима" у Чачку.

Уредница и водитељка емисије је Невена Матовић