Ризница

Црквенословенско наслеђе у српском језику

Данас је гост Ризнице Александар Милановић, професор на Филолошком факултету у Београду. Разговарамо о историји српског језика, а посебно о црквенословенском наслеђу у савременом српском језику.

Старословенски језик је први писани словенски језик, кодификован на основу говора македонских Словена из околине Солуна, у 9. веку. Старословенска писма била су глагољица и ћирилица. Кодификовали су га хришћански мисионари, браћа Ћирило и Методије, за превод Библије и других списа с грчког језика. Старословенски је током средњег века постао књижевни језик већине словенских народа, а српскословенски је назив за српску редакцију тог језика.

Професор Милановић у својим текстовима констатује да је код нас дуго постојала диглосија, дакле, упоредно постојање два језика: српскословенског и народног. Међутим, почетком 18. века десила се једна битна промена. Српска православна црква, пре свега у Угарској, тражила је од Русије да добије црквене књиге на руском и руске вероучитеље, па нам је у познату мисију дошао Максим Суворов. У Српској православној цркви и данас се служба одвија на рускословенском језику. Да ли то важи само за нас или је реч о црквеном језику који је заједнички за све Словене који су прихватили тековине Ћирила и Методија?

Уредник и аутор: Соња Малавразић

Ризница

Програмска шема