Ризница: 1150 година од мисије Ћирила и Методија међу Словенима

Великоморавски кнез Растислав 862. године тражио је од византијског цара Михајла III да му пошаље људе који би Словенима, на њима разумљивом језику, приближили хришћанску веру. Михајло III је 863. послао солунску браћу Константина и Методија са задатком да локалне Словене обуче за вршење богослужења на словенском језику из верских књига писаних на словенском. За потребе тог задатка Константин је са својим сарадницима саставио прво словенско писмо глагољицу, користећи се знаковима изведеним од грчке минускуле са елементима брзописа, после чега су богослужбене књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна, а који је био разумљив и осталим Словенима. Тај језик данас се у науци назива старословенски или староцрквенословенски језик.

Мисија, која је своје деловање почела 863. одмах се суочила са жестоким отпором германског свештенства, које је те словенске просторе сматрало својим и на њему је ширило хришћанство на латинском језику.

Сматра се да су крајем IX или почетком X века, на простору Бугарске, ученици Солунске браће, највероватније Климент, створили друго словенско писмо ћирилицу, којој су то име дали у спомен на свог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа који је у монаштву узео име Ћирило.

О првом словенском књижевном језику записиваном глагољицом, као и о тешком путу мисионара Ћирила и Методија, разговарамо са проф. др Горданом Јовановић.

Уредник и аутор: Соња Малавразић