Време музике
Поред Париског конзерваторијума, постојао је још један важан фактор који је обликовао француску културу на преласку из 19. у 20. век.
То су били приватни салони, чија је улога најмање истражена, али упркос томе од изузетног значаја, посебно када је у питању нова музика. Два основна чиниоца тих салона били су музика и разговор. То нису била само уметничка и друштвена састајалишта већ и ретке територије на којима су жене могле значајно да утичу на уметност.
Композитори су ту приказивали своје најновије радове и можда понешто учили из одговора које су добијали, посетиоци учили како да вреднују уметност; уметници су узвраћали покушајима да им угоде. Они са замашним банковним рачунима често су посезали дубоко у џепове да би подржали неку од уметничких новотарија.
У данашњем Времену музике покушаћемо да приближимо ово идилично доба у историји музике уз композиције које су настале да би биле изведене у салонима: дела Габријела Фореа, Мориса Равела, Клода Дебисија и Сезара Франка.
Аутор емисије је Ивана Комадина
_169x300 "Zeleni i crni list")
