Ризница - Реконструкција живота на Виминацијуму: Археологија погреба и виноделства

Археолози са Виминацијума решили су да открију тајне античког виноградарства и по римским правилима сачекали су иделно време садње у данима опадајућег младог месеца (luna dies). Они су репликама римске мотике, српа, ножа и других алатки, засадили прве чокоте беле тамјанике, старе врсте грожђа која се и данас узгаја у Србији. Винова лоза је посађена уз дрво брест које је, по мишљењу античких виноградара било најбоља потпора лози. Да би се лоза боље укоренила и давала велики род, на место садње је убачена смеса измрвљене коре храста. А да лозу не би повредиле штеточине и мраз, у јамице су убачена и осушена зрна махунарки, сочива и боба. Археолози на тај начин, заправо, покушавају да врате у праксу методе узгоја и заштите винове лозе које су примењивали стари Римљани.

Антички Виминацијум, престоница Горње Мезије, град и војни логор, имао је око 30 000 становника, што је по данашњим мерилима град величине Београда. У Виминацијуму је била стационирана четврта римска легија, а само присуство војске изискивало је велике количине вина.

Други експеримент био је bustum - кремација на римски начин. Прво је обредна поворка "Римљана", мушкараца и свештеница весталки у белим тогама, коју су предводила два легионара, прошла костолачком равницом са лутком-покојником, како се то некада радило. Међутим, кремиран је porcus domesticus, то јест, домаће прасе, уз надзор научника који су сагоревање пратили инфрацрвеним термометрима. Циљ овог експеримента био је да се праћењем процеса сагоревања свиње, по физичким и хемијским особинама најсличније људском телу, боље схвате остаци нађени у откопаним гробницама.

У Виминацијуму је досад откривено 14 000 гробова, што је мањи део постојеће некрополе. Током кремације утрошено је шест кубика дрвета и одмах се наметнуло питање: одакле Римљанима толико дрвета за огромне некрополе? Изгледа да су користили још неко гориво, али не знамо које - рекао је проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.

Ови огледи део су међународног научног пројекта „Openarh", који финансира Европска унија и почетак су примене експерименталне археологије у Србији. О њима "Ризница" доноси звучни документ и разговоре с археолозима др Миомиром Кораћем, др Немањом Мрђићем, др Олгом Илић, др Снежаном Голубовић и виноделцима Ђорђем Ћирићем и Милорадом Минићем.

Уредник и аутор: Соња Малавразић