115 за музику

Када се 30. априла 1902. године, на премијери опере "Пелеас и Мелисанда" Клода Дебисија подигла завеса, пред публиком се указао призор какав никад раније није виђен на оперској сцени: само густа, тамна шума, која је у једном једином тренутку својом необичном и тајанственом атмосфером прекрила целокупно гледалиште.

У овој опери није било арија, певачких ансамбала, играчких нумера. Уместо тога, на сцени се одвијао непрекидни дијалог, најчешће на граници тишине, преко које су се неосетно преливали певање, говор и звуци оркестарских инструмената. Више од 100 година након своје премијере, ова опера и даље подједнаком снагом оживљава уверење свог аутора "да се музика ствара да би иразила само оно што је неизрециво".

У циклусу којим се у емисији 115 за музику прикључујемо обележевању 150. годишњице Дебисијевог рођења, ову оперу смо, захваљујући еврорадијској размени, у прилици да чујемо на снимку забележеном у париском Теaтру Шанзелизе 15. априла прошле године.

Улоге тумаче: Мелисанда - Натали Десе, сопран, Пелеас: Сајмон Кинлисајд, баритон, Женевјев: Мари-Никол Лемије, контраалт, Голо: Лоран Наури, баритон, Аркел: Ален Вернес, бас, Иниолд: Катуна Гаделиа, сопран, лекар: Нахуел ди Пиеро, бас.
Париским оркестром и хором Париског оркестра диригује Луј Лангре.

Аутор емисије је Ивана Комадина