Гозба
Није необично што је један владика (Петар I Петровић) на самрти саветовао свом наследнику (Петар II Петровић Његош) да се моли богу. Интересантан је други део савета - да се у својој владавини ослони на Русију.
Владика Раде био је световни и духовни владар, али истовремено и велики песник и филозоф романтичарског духа:
Сном је човјек успаван тешкијем,
у ком види страшна привидјења,
и једва се опред'јелит може
да му биће у њима не спада.
У временом и бурном жилишту
човјеку је срећа непозната -
права срећа, за ком вјечно трчи;
он јој не зна мјере ни границе:
што се више к врху славе пење,
то је виши среће непријатељ.
Ако исток сунце св'јетло рађа,
ако биће ври у луче сјајне,
ако земља привиђење није,
душа људска јесте бесамртна,
ми смо искра у смртну прашину,
ми смо луча тамом обузета.
(Стихови из Луче микрокозма)
О филозофским аспектима Његошевог дела у емисији разговарамо са Милом Ломпаром професором на Филолошком факултету у Београду
Аутор и водитељ је Александар Лукић