Аутограм
Сасвим неправедно, Јохан Пахелбел се, често, сматра аутором једне једине композиције - популарног Канона у Де-дуру за три виолине и континуо. С много разлога, та чињеница често љути познаваоце музике, јер је управо Пахелбел једна од најзначајнијих личности барока.
.jpg "Соња Кривокапић: Случај П")
.jpg "Леонид Андрејев: Он")
.jpg "Неда Деполо: Звучни глумачки портрет Бранка Плеше")
.jpg "Миодраг Петровић: Валтер Бењамин")
У свом обимном опусу, Пахелбел је оставио око 20 свита за клавијатурни инструмент, првенствено чембало, и једну свиту за лауту.
Свита у Ге-дуру, којој смо посветили данашњи Аутограм, има формалну основу зреле барокне плесне свите и датира, највероватније, из позних година Пахелбеловог живота. Раскошност њене орнаментике и заводљивост мелодија, нагнали су непознатог барокног аутора да је аранжира за гудачки оркестар.
У тој верзији и ми ћемо је слушати у данашњој емисији, на снимку који су остварили камерни оркестар Жан-Франсоа Пајар и виолиниста Жерар Жари.
Аутор емисије је Ивана Комадина
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Век хармонике – Рајмондас Свјацкиавичијус")
