Гозба
Напредак науке и велики полет филозофије просветитељства у другој половини 18. века угрозио је идејне темеље поретка који је од 1789. године означаван као L'Ancien régime.
Та филозофија, ослањајући се на разум, критиковала је стари друштвени поредак и значајно допринела његовом уништењу. Ова филозофија била је усмерена против државе и цркве.
Хегел сматра да је узалудно прекоревати Французе због тога: "Треба прво имати верну слику о ужасном друштвеном стању, о беди и подлости који су владали у Француској. Коју су то религију они нападали - празноверје, поповштину, наслађивање у богатству и овоземаљским добрима, поред опште беде. Коју државу? Најбезумнију владавину министара и њихових љубавница, жена, дворјана; тако да је огромна војска ситних тирана и беспосличара сматрала за своје божанско право да пљачка приходе стечене знојем народа. Ми видимо бесправност појединаца у погледу права и политике, исто тако бесправност у погледу савести и мисли."
Ипак, просветитељство је већ у 18. веку и пре револуције задобило своје критичаре.
О противпросветитељству, у емисији Гозба Радио Београда 2, разговарамо са Радетом Каликом, потпредседником Српског филозофског друштва
Уредник и водитељ је Александар Лукић